Председник Српске академије наука и уметности (САНУ) Владимир Костић изјавио је на Копаонику да ће развој дигитализације утицати на образовање у смислу да се све више студенти спремају за тржиште рада кроз различите курсеве и обуке у кампусима, а све мање у амфитеатрима.

„Гудбај амфитеатри, хелоу скупим кампусима“, рекао је синоћ Костић говорећи о будућности образовања на Копаоник бизнис форуму у оквиру панела „Будућност образовања у светлу индустрије 4.0“.

Према његовим речима, курсеви и обуке представљају претњу универзитету, јер се углавном ради на корпорацијском образовању, односно стицању способности и вештина, да се адаптирају у свет рада и извршавају задатке у дигиталном свету који се убрзано мења.

Изазови дигитализације су и како се суочити с драматичном експанзијом знања, која се може пронаћи на интеренту, додајући да је једно истраживање показало да је 2018. обављено 3,8 милиона претрага у минути, али је поставио питање шта је од тога стварно потребно знање, а шта се може заборавити.

Костић наводи да је глобализација најфундаменталнији изазов, додајући да ако универзитет преживи он неће бити исто оно што је био у историји.

Предвиђања су и да ће се до 2030. појавити 14 милиона нових студената у свету, указујући да је за 20.000 студената потребна изградња 13 универзитета, ако би се предавања обављала лице у лице, и да се зато, истиче, све више предавања обавља онлајн.

Истраживања показују и да ће до 2022. око 54 одсто радног становништва захтевати допунско знање и усавршавање под притиском иновација.

Костић је упитао и шта је са аутономијом универзитета, подсећајући да се универзитет у 18. веку борио за самосталност од цркве, додајући да је аутономија универзитета и данас под знаком питања јер је јак политички и идеолошки притисак.

Професорка Универзитета уметности у Београду Милена Драгичевић Шешић изјавила је на форуму да универзитети не могу да буду „предузетнички универзитети“ који ће бити атрактивни за студенте.

„Сада постоје глумачке школе различитог квалитета, јер је то атрактивно и без обзира што не гарантује посао на тржишту рада, али су родитељи спремни да учине све да њихова деца постану позната. Ја не желим да се фокусирам на тржиште рада, ако очекујете да школујем студенте за медијско тржиште, ја то нећу радити, јер ће онда изгледати као водитељке на високим штиклама“, указала је Шешићева.

Примећује и да се у стратегијама образовања све више користе речи „вештине“, а све мање „критичко мишљење“.

Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић говорећи о дигитализацији образовања у Србији, каже да је Србија са тим касно кренула, због ратова деведесетих, НАТО бомбардовања, хиперинфлације и да је због тога многе дигиталне револуције преспавала.

Према његовим речима, у Србији је револуција кренула пре три године када је информатика уведена као обавезан предмет у петом разреду основне школе.

Шарчевић је навео да данас у српским школама има 39.000 рачунара и да ће добити још 52.000 нових, као и да се ради спровођење мреже у руралним срединама, које Министарство спроводи са Телекомом.

Министар наводи да је већина пројеката у области образовања урађена захваљујући ЕУ и да је повучено десетине милиона евра, али је додао да се за образовање издваја недовољно пара из републичког буџета и да би требало да постане стратешка грана.

Подсетио је и да су уведени електронски уџбеници, 10.000 електронских учионица, да се деца у вртић уписују електронски, да у предшколским установама деца на одређеним уређајима раде програмирање, а од идуће школске године ученици првог разреда учиће предмет Дигитални свет.

Изазов представља, истакао је, међутим, недостатак кадрова, наводећи да држава мора да реагује брзо како би тај кадар задржала, нарочито професоре.

Објашњава да све више студената када заврши факултет одлази у индустрију где су плате много веће и немају мотива да раде при факултету.

Шарчевић иштиче и да је много новца уложено у изградњу објеката, додајући да је 900 објеката изграђено од темеља до крова, да се после више година граде нове зграде факултета, студентски смештаји, стартап центри.

Председница Достигнућа младих у Србији Светлана Кисић указала је да ће у наредних 10 година 400 милиона радних места нестати, да ће се 266 милиона људи бавити пословима који данас не постоје, а да ће неки мењати од три до пет професија у току каријере.

Извор: krstarica.com

Banner Content
Tags: , , , , ,

0 Коментара

Оставите коментар

архива

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian