Дуално образовање се, најпростије, може описати овако: поред учења, пола радног времена проводи се код послодавца и за то се добија сразмерна зарада. Због усклађивања прописа са ЕУ, Србија дуалне програме сада уводи и на факултете. Предлог Закона о дуалном моделу у високом образовању је у скупштинској процедури и према њему, то ће изгледати овако.

Студенти ће радити најмање 450 сати током целе школске године. То би отприлике значило да пет месеци сваког радног дана проводе по четири сата (пола радног времена) на послу. Њихова зарада кретаће се од 30 до 70 одсто од плате која се иначе прима на том радном месту.

На пример, студент психологије који буде радио на месту за који је предвиђена плата од 45.000 динара, примаће најмање 13.500 динара месечно, а највише 31.500 динара.

– Накнада за учење кроз рад исплаћује се једном месечно, најкасније до краја текућег месеца за претходни месец – наводи се у предлогу Закона.

Плата за студента одређиваће се и према његовом нивоу образовања. Зато је вероватније да ће минималних 30 одсто добијати они на првој години студија, а 70 одсто они који су на трећој или четвртој години.

Биће могућ и договор са послодавцем да студенту плати школарину, а да му, ако нешто новца претекне, то исплати као зараду.

Послодавац ће бити обавезан да покрије и ове трошкове:

– средства и опрему за личну заштиту на раду

– накнаду превоза, највише у висини цене превозне карте у јавном саобраћају, уколико послодавац није обезбедио сопствени превоз

– накнаду трошкова исхране

– осигурање за случај повреде током учења кроз рад код послодавца, уколико је такво осигурање предвиђено за запослене код тог послодавца

Занимљиво је да послодавац, како Закон предвиђа, студенту може да плати и смештај у студентском дому и мензу, али то није у обавези да учини.

Није тајна и да студентима у Србији недостаје више праксе, али се овде поставља питање да ли ће за рад који буду обављали, а који ће сигурно бити више од пуке праксе, бити довољно плаћени. Постоји страх да би, и поред уговора који ће послодавци склопити са студентом, односно факултетом, фирме можда злоупотребити овакав модел.

Иначе, анкета која је спроведена анонимно међу студентима Универзитета у Београду, показала је да више од 90 одсто студената није било задовољно праксом током студија, а значајан проценат њих уопште није имао никаквог практичног рада.

Извор: Telegraf

Banner Content
Tags: , , , , , , , , ,

0 Коментара

Оставите коментар

архива

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian