У борбу са епидемијом корона вируса активно су укључени и истраживачи из института и факултета у Србији, њих двадесетак свакодневно анализира најрелевантније светске научне радове, 45 је ангажовано у лабораторији „Ватрено око“ која је недавно отворена у КЦС, а више од 40 у другим лабораторијама где се ради тестирање на вирус корона.

„Ова епидемија показала је колико су истраживачи битни за нашу државу, и колико је наша наука развијена. Показао се невероватан ентузијазам код наших истраживача у последње месец дана у настојањима да системски помогну у борби са пандемијом“, рекао је за Танјуг државни секретар Министарства просвете Владимир Поповић.

лабораторија, медицина!, наука, здравство!

фото: Pixabay

Чим је епидемија почела Министарство просвете окупило је 22 истраживача са факултета и института широм Србије у Радну групу којом координирају помоћница министра за науку Марина Соковић, и професорка Татјана Пекмезовић, продеканка за наставу Медицинског факултета у Београду.

Истраживачи сваки дан анализирају најрелевантније светске научне радове и значајне, проверене изворе широм планете. Информације се свакодневно шаљу у кабинет председнице Владе и Здравствени кризни штаб.

„То су препоруке које су често гранична истраживања у науци и доносе најновије терапије, али се неке од тих информација и сазнања могу одмах искористити у активностима наших лекара и уопште у борби против епидемије. Више тих предлога је прихваћено и њихова примена је у току, што нас такође чини поносним“, рекао је Поповић. који је и члан Здравственог кризног штаба.

Истраживачи су ангажовани и у лабораторијама где се раде тестирања на вирус корона. Њих 45 из 10 научних институција (највише из Института за молекуларну генетику и генетичко инжењерство и Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“) ангажовано је у највећој лабораторији у Србији која је недавно отворена у КЦС „Ватрено око“ уз помоћ Пекиншког института за геномику и под окриљем Владе Србије.

Пекиншки институт за геномику је светски лидер у секвенцирању генетског материјала за истраживање вируса. Најзаслужније за успостављање веже између тог института и Владе Србије био је доктор Радоје Дрманац, изузетно успешан српски молекуларни биолог, који дуго живи у САД.

„Министарство је поносно на ове истраживаће, који су се добровољно ангажовали у тешким околностима, али је поносно и на њих најмање 40 који су ангажовани у Институту “Торлак“, Националној референтној лабораторији у Батајници и другим лабораторијама“, наглашава Поповић.

Извор: РТВ

Banner Content

0 Коментара

Оставите коментар

архива

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian