БЕОГРАД – Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) за годину дана акредитовала је 25 вишокошколских установа – факултета и високих школа струковних студија, док је једна одбијена.

Издато је десет мишљења ( или како је то раније називано акти упозорења) да установе отклоне мање недостатке који су примећени.

У истом периоду Комисија је акредитовала 188 студијских програма, одбијено је 17 и издато 58 мишљења.

Председница КАПК-а проф. Ана Шијачки каже да је стара Комисија месецима била у техничком мандату, те да је Комисију која је у новом саставу почела са радом пре годину дана, сачекало скоро 400 нерешених предмета.

„Урадили смо велики део посла, око три четвртине предмета је завршено. Нешто је остало због тога што су случајеви компликованији – докторске студије где је требало ангажовати страног рецензента. Упоредо смо радили и нове предмете који пристижу „, рекла је Шијачки за Танјуг.

Наводи да је једна високошколска установа одбијена за акредитацију, као и 17 студијских програма, јер нису испуњавали услове и стандарде.

Подсећа да за акредитацију много стандарда мора да се испуни. За студијске програме гледа се какав је курикулум, за установе, какви су услови за рад што се тиче простора и опреме, да ли има довољно наставника, да ли испуњавају услове за рад и колико су оптерећени.

Наша саговорница наводи да је од конституисања Националног акредитационог тела (НАТ), од 1. октобра прошле године, акредитовано 20 студијских програма приватних факултета и једна приватна високошколска установа, као и шест студијских програма приватних високих школа, једна приватна школа струковних студија.

Дата су и два позитивна мишљења за оснивање две високе школе струковних студија која имају по два студијска програма.

Шијачки наглашава да КАПК не дели високошколске установе на приватне и државне, већ на више или мање квалитетне универзитете и факултете.

„Државни универзитети су стари и имају традицију дугу деценијама и стотинама година, као што је Београдски универзитет. Они имају уграђен систем самоконтроле и самовредновања, али се трудимо да приближимо те институције. Чињеница је да постоји пуно приватних високих школа“, навела је она.

Европска мрежа акредитационих агенција (ЕНКВА) је Србију из пуноправног чланства ставила у чланство под надзором и недавно су чланови те европске мреже били у Србији и очекује се њихов извештај.

Шијачки каже да су у међувремену направљене велике промене, да је формирано Национално акредитационо тело (НАТ), да су послушали савет ЕНКВА да улога КАПК-а не буде надзорна и контролна над високошколским установама, већ да имају саветодавну и партнерску улогу.

„Наравно то није лако постићи преко ноћи. Очекујемо почетком децембра њихов прелиминарни извештај, на који ми можемо да ставимо примедбе. После тога уследиће коначни извештај који одлази борду директора који ће до 20. фебруара да реши у каквом смо статусу“, нагласила је она.

Напомиње да је важно да Србија буде члан ЕНКВА, јер је цивилизацијски део тог простора, али је најважније због признавања диплома, као и размене студената и усавршавања наставника.

То што се већина факултета жали на високе цене за акредтацију Шијачки наводи да је то био уступак њиховој независности.

Упитана да ли има притисака на Комисију за акредитацију Шијачке каже да нема притисака на то тело.

„Мислим на притиске који долазе, што би се рекло, ‘одозго’. Дешава се да неко из високе школе или факултета који се акредитују познају неког па ‘бочно’ покушају да се распитају, али наглашавам да на нас није било притисака“, навела је она.

Истиче да је Комисија све одлуке донела једногласно, а да је само неколико одлука било са једним гласом против или два уздржана гласа.

„До сада није било никаквих притисака, мислим да смо могли да радимо опуштено, осим што се тиче обима посла“, закључила је она.

Извор: Танјуг

Banner Content
Tags:

0 Коментара

Оставите коментар

архива

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian