Живот страних студената у Београду је изазован, посебно за време епидемије, а њих око 140, колико их тренутно борави у Студентском граду, због немогућности да иду у своју земљу, „сигурну луку“ пронашли су управо у највећем студентском дому у Новом Београду.

Јонас Мулат и Јасмина Ђурђев су студенати који су дошли из Етиопије и Румуније да усаврше своја знања, добро причају српски, воле и нашу храну и тамбураше и сматрају да им Београд пружа „корак напред“ за њихове планове за будућност.

Мулат, који је на трећој години на докторским студијама на Фармацеутском факултету и који је у српску престоницу дошао преко пројекта „Свет у Србији“, каже за Тањуг  да је успешан студент и да је задовољан што је баш овде на усавршавању.

„Моја држава ме послала да завршим студирање овде, свиђа ми се Србија, људи су баш пријатни, љубазни, имамо сличну културу, дружимо се овде, мало изађемо у град, идемо на базен…“, започиње причу Мулат.

Каже да је српски језик учио око седам месеци и да му се у комуникацији са људима, вокабулар знатно поправио.

„На почетку је било помало тешко да се уклопим због језика, али корак по корак све је било лакше и лакше. Учио сам језик око седам месеци, па смо онда кренули на факултет, где смо више научили“, надовезује се Мулат.

Завршио је Хемијски факултет у Етиопији, сада је на смеру медицинске биохемије, а како истиче, има жељу да буде професор у својој земљи, где је пре него што је дошао у Србију радио као асистент на факултету.

Јасмина, студенткиња из Темишвара, наводи да је имала осећај да треба да се врати својим коренима, те је тако преко пројекта „Срби из региона“ дошла у Београд и пре шест година започела студирање на Факултету политичких наука, где је сада на докторским студијама.

Каже да би ускоро требао да уследи завршетак студија и наглашава да јој је живот у нашој земљи донео драгоцено искуство и прилику да упозна ново друштво, српску музику и културу, која, истиче, није далеко од румунске.

„Постоји јако пуно сличности између Србије и Румуније. Била сам заједно са страним студентима, па сам имала прилику да имам нове пријатеље, то је неко ново искуство…“, каже Јасмина.

Напомиње да јој учење новог језика није било страно, али и да је у почетку постојало помало тешкоћа, пре свега због падежа.

Јасмина би желела да се опроба у међународним организацијама, да буде у контакту са странцима, а Београд осликава као европски град у коме Срби умеју да уживају и због чега посебно воли тамбураше и фолкор, који се како каже помало „изгубио“ у Румунији.

„Није ми било тешко да се уклопим у друштво, постојао је мали „културни шок“, јер у Србији људи међусобно јако пуно псују, али не мора да значи да је то нешто страшно. Све је у реду, нисам имала неких великих потешкоћа“, поручује Јасмина.

Јонас и Јасмина уредно носе маске и о корони ни не причају, а уз широки осмех завршавају разговор и захваљују на сарадњи.

Управница Дома 1 у Студентском граду Биљана Анђић каже за Тањуг да је у школској 2019/2020 години укупно 148 студената из иностранства, од којих је 116 у оквиру пројекта „Свет у Србији“, те 32 у оквиру пројекта „Срби из региона“.

Наводи и да је јако мали број њих отишао из дома од почетка епидемије, као и да они, не укључујући епидемију, ретко иду у своје земље, јер су им авионске карте скупе.

Анђић истиче да у Студентском граду имају све обезбеђено, од здравствене заштите до хране и смештаја.

Кухиња у дому ради нормално и уз примену епидемиолошких мера заштите, каже Анђић и додаје да су мере и даље на снази и да се поштују.

Током лета у дому се не стварају гужве, јер је велики број наших студената отишао својим кућама и Анђић додаје да их је свега 10 одсто од укупног броја.

Започињање новог начина живота, барем у склопу процедура за пријављивање страних студената, није компликовано, сматра Анђић.

Она указује да се они, када тек дођу у Србију по пријављивању на конкурс, прво смештају у студентско одмаралиште „Радојка Лакић“ на Авали, да би се онда након здравственог прегледа, сместили по студентским домовима.

„Они годину дана уче српски језик, након проласка курса и полагања они се наредне године смештају по студентским домовима у којима су им обезбеђени смештај, исхрана, здравствени преглед“, наводи Анђић.

Између 50 и 56 држава са различитих континената, од Азије, Африке, централне и јужне Америке, налази се у оптицају земаља из којих све долазе страни студенти у нашу земљу, а Анђић истиче да се они добро уклопе са српским студентима.

„Они су дочекани отвореног срца и раширених руку. Јако се лепо слажу са нашим студентима који им баш помажу око језика, факултета… Чак смо им дали наша имена, од Илије, Стевана..“, уз осмех каже Анђић.

Саговорници Тањуга су сагласни да српска престоница пружа богат садржај, гостопримство, као и да је дружење једна од лепших ствари током боравка у нашој земљи.

Боравак страних студената у Студентском граду финансира Влада Србије.

Извор: Тањуг

Banner Content

0 Коментара

Оставите коментар

архива

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian