Када је пре мање од две године Дамјана Лазовић бацила шапку испред Дома Народне скупштине и постала доктор и официр Војске Србије, није могла ни да наслути да ће се данас, као најмлађи лекар војне амбуланте у Врању, сусрести са пандемијом која прети да постане једна од најгорих у историји човечанства.

Како је већ током школовања навикла на ригорозан систем и дисциплинован начин рада и живота, њена свакодневица није се много променила са појавом корона вируса.

– За мене је све исто као и пре. Радимо и свим пацијентима смо на располагању, само уз појачане мере предострожности. Поред рада у амбуланти, моје колеге и ја држимо предавања војницима у касарнама и базама о превенцији, симптомима и заштити од COVID-19 – започиње наш разговор Дамјана, после дежурства на послу.

Додатне обавезе ипак постоје – едукација и тријажа пацијената, контрола прописаних мера…

– У свакодневном смо контакту са епидемиолозима и људима који су на граници да обезбеђују мигранте. Током школовања на Академији смо, из искуства других, учили о сличним пандемијама које су се дешавале годинама уназад. Сада је ред на нас да применимо то знање.

Наша саговорница наглашава да је од изузетног значаја поштовање препорука Владе Србије и лекара, а такође упозорава да „српски менталитет“ морамо оставити по страни.

– Пацијенти се деле на оне који су у великом страху и мисле да су заражени корона вирусом и оне који не воде рачуна, већ се воде размишљањем да „неће то баш њих задесити“. Као лекар инсистирам да се поштују прописане мере и радује ме што су сви моји познаници јако дисциплиновани по том питању, без поговора. Старијима најтеже падају самоћа и изолација јер су у страху да неће имати ко да им помогне, с обзиром на то да су сами. Са друге стране, они се највише и чувају. Са акутним респираторним инфекцијама ове године нисам имала ниједног пензионера, већ само млађу популацију и децу.

Аплауз који здравствени радници добијају сваке вечери у 20 часова вероватно никада неће моћи да се мери са пожртвованошћу, ризиком и њиховом жељом да спасавају животе. Но, ако бисмо прочитали само делић Хипократове заклетве, било би нам јасно да су, још када су први пут обукли бели мантил, свој живот ставили у службу хуманости.

– Лекарски позив је као позориште. Обучемо белу униформу и доживимо себе као неког јако битног другима, чије знање је главно оружје. Доктори треба да владају тачним и прецизним информацијама како би лечили и информисали пацијенте правовремено и тачно. На нашем лицу не сме да се види страх, све и да га неко поседује. Ми смо ти који смо темељ, стубови и кров ове куће – истакла је Дамјана за крај нашег разговора, док се ужурбано враћа својим радним обавезама.

Иза нас је најгори дан у досадашњој борби са корона вирусом – 115 оболелих (укупно 900) и седам преминулих (укупно 23). Од бројки које стижу из појединих земаља света свима нам се заврти у глави – заражени се мере десетинама, па и стотинама хиљада, док се преминули броје у хиљадама. Због тога се надамо да не треба да вас подсећамо (али ипак хоћемо) – ОСТАНИТЕ КОД КУЋЕ.

Banner Content

1 Comment

Dragić 2. априла 2020. at 00:52

Sve čestitke mojoj sinovici na radu,predanosti i odgovornosti❤
Veliki pozdrav od Vranića iz Novig Sada i da nam se čuva i da je BOG čuva💋💖I nju i sve njene kolege👍❤

Оставите коментар

архива

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian