Просечан српски студент има 23 године, не ради, а месечно троши 34.000 динара. Зато је сваки динар до ког може да дође добродошао.

С обзиром на то да су већини бруцоша током школовања потребна додатна примања, доста њих се пријављује на конкурс за студентске кредите, јер им та новчана помоћ, а уједно и бескаматна позајмица, пружа могућност отплате тек када заврше студије, односно након што се запосле, а постоје и случајеви када кредит не морају ни да врате.

Kонкурс за студентски кредит објављује Министарство просвете, а рок за пријаву је од 1. до 31. октобра сваке године. Уколико је студент упао на буџет, већ на почетку прве године може да конкурише за студентски кредит, који месечно износи око 8.500 динара. У даљем тексту прочитајте како можете конкурисати.


УСЛОВИ

Студенти државних факултета, који су први пут уписани на студије првог, другог или трећег степена, чије се школовање финансира из буџета и нису у радном односу, имају право да конкуришу за студентски кредит.

Рангирање кандидата утврђује се на основу претходног успеха у школовању (општег успеха у средњој школи за студенте И године, односно број остварених ЕСПБ поена за старије студенте) и социоекономског статуса породице.

Kандидати из осетљивих друштвених група се посебно рангирају.

Фото: PixaBay

Потребан вам је и жирант како бисте добили кредит, а то је неко ко ће на себе преузети отплаћивање вашег кредита у случају да ви то више не можете. н
Не мора да врати

Уколико студент дипломира с просечном оценом изнад 8,50 и није изгубио ниједну годину студија, може да се ослободи враћања студентског кредита.

Међутим, ако пробије рок предвиђен да буџетски студенти заврше факултет, биће принуђен да врати кредит у целости.


ДОКУМЕНТАЦИЈА

За добијање студентског кредита потребни су вам следећи документи:

пријава
уверење о уписаном зимском семестру и постигнутом успеху (оверава факултет)
уверење о просечном месечном приходу по члану породице за период јануар-јун (оверава општина пребивалишта)
2 примерка уговора о студентском кредиту
фотокопија личне карте

За студенте другог или трећег степена потребно је доставити и:
уверење о завршеним основним или мастер студијама
доказ да нисте у радном односу (извод из ПИО фонда или потврда Националне службе за запошљавање)


ОБУСТАВА

Јако је важно нагласити да се кориснику студентског кредита исплата може обуставити уколико приложи нетачно приказане податке, прима и стипендију или узима кредит и из другог извора, када изгуби право на буџет и ако напусти студије.



Српски бруцош потроши 34.000 динара месечно

Студија, коју је спровело Еуростудент истраживање, дошла је до података да просечан студент у Србији има 23 године, живи са родитељима, а месечни трошкови су му око 34.000 динара, али не ради током студирања.

У структуру трошкова студента од 34.000 динара месечно урачунати су трошкови свакодневног живота, трошкови студија, трошкови слободног времена.

Укупно 24 одсто студената успева и да ради и да студира, то је најнижи проценат у Европи. У неким земљама је то и више од 60 одсто.

Разлог томе су недовољно флексибилни услови рада, јер на тржишту нема довољно послова које би студенти могли да раде.

Студија је такође доказала да је 96 одсто студената у потпуности финансијски зависно од својих родитеља и да око половине њих живи код својих родитеља током студирања, 40 одсто изнајмљује станове, а 11 одсто живи у студентским домовима.

Према другим истраживањима, у Србији студира око 260.000 студената, око 215.000 на универзитетима и око 48.000 на високим школама, при чему само 12 одсто студира на приватним високошколским установама.

Подаци такође говоре да само 38 одсто академаца студира о трошку државе, док скоро две трећине њих своје студије плаћа.

Извор: Блиц

Banner Content

0 Коментара

Оставите коментар

архива

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian