Студенти Машинског факултета у Београду који раде на пројекту „Аурора“ освојили су прво место у првој рунди међународног студентског такмичења Ербас слошинг рокит 2019, за идејно решење летелице са резервоаром којим се минимизира тзв. слошинг ефекат (бућкање).

Фото: РТС

Решење Душана Бабића, Лазара Поповића, Радована Ђуровића, Ђорђа Трампe и Николе Поповића проглашено је најбољим у конкуренцији 50 тимова из целог света, саопштио је Машински факултет.

То им је отворило пут у Патрас, у Грчкој, где се у јулу одржава друга рунда тог такмичења на којем ће се оцењивати техничко решење, односно конструкција, долет и време лета, као и цена и начин израде летелице.

Организатори такмичења су „Ербас“ и Евроавија – Европско удружење студентских тимова које се баве пројектовањем и израдом летелица.

„Аурора“ је један од пројеката који се реализује у оквиру Беоавије – тима који окупља студенте Машинског и још три факултета Универзитета у Београду.

Погон на воду

Реч је о аутономној летелици са погоном на воду која је састављена од тела ракете и крила, што омогућава велики долет уз минималну снагу пропулзије (погонске силе).

Дужина летелице је 1,5 метара, ширина односно размак крила 2,25 метара и ограничена је тежином на пет килограма.

На њој се налазе два одвојена резеровара – један за пропулзију, а други за терет, односно слошинг.

Према техничким захтевима такмичења, у резервоару за слошинг, однос воде и ваздуха мора да буде пола-пола и он не сме да буде под притиском.

С друге стране, максимална количина воде у резервоару за пропулзију мора бити иста или мања од количине воде у резервоару за терет.

Летелица је високо „погођена“ слошингом, јер је однос масе летелице и слободне течности 3:1, односно летелица је два-три пута тежа од масе слободне течности.

У осталим случајевима, где се ефекат слошинга јавља, тај проценат је мањи.

Резервоар – понос тима

Главни задатак нашег тима био је да летелицу, после вертикалног лансирања и њеног прелаза у беспогонски хоризонтални лет, што више стабилизују, како би имала што већи долет и безбедно слетела.
Применили су три начина за контролу слошинга. На првом месту то је резервоар који су сами дизајнирали и на који су веома поносни.

Он је у централном делу цилиндричног, а на крајевима елипсоидног облика. Израђен је од фибергласа и прилагођен трајекторији летелице.

Унутар резервоара применили су гумене преграде, што такође доприноси смањењу утицаја бућкања на стабилност летелице.

И на крају, увели су активну контролу слошинга, односно аутопилот у који су унете вредности у оквиру којих ће се тај ефекат испољавати.

Три дана за склапање летелице

Летелица се израђује на самом такмичењу. Учесници имају три дана да је склопе и ставе у функцију. Лансира се три пута узастопце у размаку од пет минута. „Аурора“ је пројектована да буде модуларна, односно лако склопива и расклопива, чиме је тим одговорио на још један од захтева организатора.

Чланови тима су студенти мастер и основних академских студија на Машинском факултету.

Душан Бабић, Радован Ђуровић и Никола Поповић су будући мастер инжењери система наоружања, Лазар Поповић је одабрао ваздухопловно инжењерство, а Ђорђе Трампа је њихов млађи колега са основних студија.

Извор: РТС

Banner Content

0 Коментара

Оставите коментар

архива

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian