Пливање смањује ниво хормона стреса, кортизола а истовремено повећава ниво ендорфина који смањује осећај бола. Управо то је разлог што смо после пливања опуштени а не уморни.

Бројне студије су потврдиле да пливање подстиче обнављање нервних ћелија у делу мозга који се зове хипокампус а који је, између осталог, важан за просторну оријентацију, памћење и способност учења нових информација. Хипокампус дегенерише услед хроничног стреса и депресије, а код особа које пливају приметно је побољшање структуре и стварање нових ћелија. Једноставно – пливање нас чини паметнијим. Доказано је да деца која науче да пливају у најранијем узрасту имају веће шансе да постигну боље образовање у поређењу с децом која касније уче да пливају.

Истовремено са развојем мозга, пливачки покрети активирају неуронске путева у десној и левој хемисфери мозга, стабилишу карлицу, јачају рамена и појачавају рефлексе. Укратко, сваки пут када замахнемо у пливању, поново интегришемо свој нервни систем и реорганизујемо везу између тела и духа.

Студија спроведена 2014. показала је да се при пливању повећава проток крви кроз мозак за 14 посто. Ово повећање можданог протока крви, уз пораст ендорфина као појачивачем расположења, изоштрава фокус омогућујући појединцима да се боље образују.

За најбољи учинак најбоље је пливати свакодневно тридесетак минута. Одличан учинак има и пливање три пута недељно. Физичка активност првенствено треба да буде пријатна како не би одустали.

Извор: Najstudent

Banner Content
Tags: , , , ,

0 Коментара

Оставите коментар

архива

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian