Годишњи трошкови које Србија има због одлазака младих и образованих људи у иностранство је 1,2 милијарде евра и једнаки су вредности извоза српског ИТ сектора, речено је данас на панелу Српске асоцијације менаџера (САМ) чија је тема била „Како задржати младе људе у Србији“.

На сусрету Форума менаџера изнети су и подаци ОЕЦД-а да је Србију од 2000. године напустило више од 650.000, углавном младих људи, а према прошлогодишњем истраживању Министарства просвете, сваки четврти студент жели да школовање настави у иностранству, а две трећине жели да настави тамо да живи.
Драган Лончар, професор и продекан за сарадњу са привредом Економског факултета у Београду, изнео је процену да би у наредним годинама Србију могло да напусти и до 25 одсто школоване и млађе популације.

„Оно што наша памет извози у ИТ сектору компензује се трошковима одласка наших људи у иностранство“, рекао је Лончар и додао да тешко можемо да зауставимо „одлив мозгова“, али можемо да останемо у комуникацији и да се они у једном тренутку врате.

„То би био вишеструки добитак за нашу државу, не само у смислу дознака које годишње износе три милијарде евра, већ у смислу трансфера знања и технологија“, казао је он и навео да у нашем банкарском сектору већ сваки пети запослени има страну диплому.

Лончар поручује да треба радити да се млади мотивишу да остану, али ако оду треба радити на томе да се у једном тренутку врате у Србију.

Бојана Симеуновић, саветница за креативне индустрије и науку председнице Владе Србије, истакла је да ће уследити формирање тела за циркуларне миграције.

„Када кажемо циркуларна миграција то значи да одлазе и враћају се, а идеја је да то тело постане једна станица у којој ће људи који желе да се врате имати све информације“, рекла је она и додала да краја године бити изнете конкретне инцијативе.

Симеуновић је навела да се инсититира и на дигитализацији, реформи образовања и креативним индустријама како би се већи број висококвалификованих младих вратио у Србију, а најавила је и измену прописа како би се омогућило да се странци лакше запошљавају у Србији.

Државна секретарка у Министарству за рад и запошљавање Бојана Станић, нагласила је да је формирано координационо тело Владе Србије које се бави проблемом одласка младих.

„Задатак је да се успори одлазак људи у иностранство, да се врате они који су отишли и да привучемо стране стручњаке, а без привреде координационо тело и мере не играју никакву улогу, јер би требало да имамо где те људе да запослимо“, рекла је она.

Према њеним речима, проблем је комплексан јер се мора утврдити зашто људи одлазе и који су пресудни фактори да се врате.

Привлачење и неговање младих талената једно је од кључних питања за компаније у Србији, потврдили су представници Атлантиц групе, Шнајдер електрика, Микроелектронике и ВИП Мобила.

Мере које они примењују крећу се од вртића у компанијама, дуката за дете сваког радника, преко флексибилног радног времена и места рада, транспарентног напредовања до сталног усавршавања и плаћеног вишемесечног одсуства.

„Ми покушавамо да привучемо младе у људе у компанију, пре свега студенте са факултета. Поред тога уочавамо и таленте запослених у компанији већ неко време, а стварамо и друге бенефите за запослене у смислу флексибилног радног времена и места рада“, рекао је Драгомир Костић, директор у Атлантиц групи, и додао да се прате потребе младих људи и њиховог начина живота.

Дејан Марковић из Шнајдер електрика оценио је да су без људи компаније ништа и истакао је да ова компанија има сарадњу са факултетима, па годишње запосли 200 инжењера и додели 170 стипендија.

Како би младе и образоване задржао у својој компанији и Србији, Небојша Матић из компаније Микроелектроника рекао је да је та компанија спремна да издвоји 25.000 евра као учешће за стамбене кредите стручњацима и затражио да држава помогне тако што ту суму не би опорезовала.

Дејан Турк из ВИП-а нагласио је да поред погодности које пружају компаније младима, много значи и амбијент у коме живе, па се заложио за изградњу бољих услова живота у центрима као што су Београд или Нови Сад.

Јелена Булатовић, извршна директорка САМ, најавила је да ће ова асоцијација у наредном периоду наставити сарадњу и са државом и са кабинетом премијерке, са универзитетима и са привредом, да би дошли до заједничког решења.

„Порука са овог скупа је да свако мора да преузме одговорност да креира боље услове за живот и рад у Србији“, рекла је Булатовић.

 

Извор: rtv.rs

Banner Content
Tags: , , , ,

0 Коментара

Оставите коментар

архива

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian