Студенти београдског, крагујевачког и новосадског универзитета покренули су онлајн петицију којом траже умањење школарина за 30 одсто у наредној академској години, а уз њих су стали и академци са нишког универзитета.

Фото: Wikipedia

За дан и по скупили су више од 1.400 потписа, а како наводи један од организатора акције Никола Арсенић, редован студент Правног факултета у Београду, циљ је да обједине 10.000 потписа. Петицију ће онда проследити Младену Шарчевићу, министру просвете, свим ректорима и симболично је уручити председници Конференције универзитета Србије проф. др Иванки Поповић, ректорки Универзитета у Београду.

Као разлог за смањење цене студија академци наводе чињеницу да је пандемија отежала студирање и да ће, услед теже економске ситуације, проблеме са финансирањем имати студенти које издржавају родитељи, као и они који су сами плаћали школарину, најчешће радећи у угоститељском сектору.

– Не тражимо никакву милостињу, већ да се установи фер и поштена цена студирања, између осталог и зато што у другом семестру факултети нису пружали квалитет студија какав је био планиран и плаћен. Неспорно је да је то последица пандемије, али имамо и чињенице да факултети у току пролећног семестра нису радили, па су им трошкови у том периоду били минимални, онлајн предавања била су спроведена само на неким високошколским установама, док је већина академаца остала ускраћена и за то. Такође, многи ресурси чије коришћење улази у цену школарина нису могли да се користе. Студенти су у претходној години плаћали нешто што нису добили и управо зато су многи светски универзитети обезбедили умањење школарина. Светско истраживање из маја показује да је то учинило 85 универзитета, а број је сада увећан – наглашава Арсенић и додаје да половина иницијатора припада буџетским студентима и солидарише се са колегама.

Прикупљање потписа организовано је у оквиру тима „Крени – промени”, уз подршку Удружења за заштиту уставности и законитости, са којим већ разматрају могућности покретања масовних тужби уколико им захтев не буде услишен, према угледу на америчког студента који је због исте ствари већ тужио Јејл универзитет у држави Конектикат. Друга могућност, наводи Арсенић, су организовани протести академаца.

Уколико студентска петиција прерасте у званичан захтев коначну одлуку о њему донеће сваки факултет појединачно, наглашава проф. др Петар Булат, проректор за наставу Универзитета у Београду. Додаје да разуме тешку финансијску ситуацију у којој су многи академци, али наводи да њихов захтев није утемељен на реалним чињеницама, нарочито због тога што се замерке односе на академску годину за нама, а нижу школарину траже у предстојећој.

– Верујем да би и друге петиције са сличним, популарним захтевима, прикупиле огроман број потписника. Замислите, број потписника да хлеб буде бесплатан за све грађане јер су погођени пандемијом. Према најавама политичара не очекује се да ће Србија бити захваћена озбиљном економском кризом те је захтев за умањење школарина у овом тренутку преурањен. А уколико пандемија доведе до економске кризе размотриће се и та могућност. Наши факултети имали би озбиљне финансијске проблеме уколико би се школарине смањиле јер их последњих година углавном нису знатније повећавали. Напомињем да су у минулих десет година поскупели струја, вода, енергенти и комуналне услуге а да при том велики број факултета у том периоду није подизао цену школовања – каже Булат.

Проректор на највећем универзитету у земљи наглашава да су самофинансирајуће студије, у ствари, суфинансирајуће јер не покривају ни део трошкова. Просечна цена студија на УБ-у је између 80.000 и 100.000 динара, са изузетком софтверског инжењерства које је око 180.000, што је далеко мање од износа који се за такво образовање плаћа у иностранству. Тврдњу поткрепљује и примером да самофинансирајући студенти на Машинском факултету плаћају школарину око 70.000 динара и да је то доста испод економске цене студија и приближно кошта као савладавање возачког испита. Додаје и да су готово сви видови неуниверзитетског образовања, које углавном не нуде доктори наука, много скупљи. Као пример наводи цену месечног курса енглеског језика која у цењенијим установама стаје око 8.400 динара, што преведено на десет „академских” месеци кошта колико и просечно студирање у Србији.

– При поређењу ових износа треба имати у виду да на курсу добијате знање из само једног предмета. Из овог податка произилази да би реална цена за просечних седам предмета на којима студент стекне знање у току једне школске године на факултету била готово 600.000 динара – наглашава Булат, који је и професор на Медицинском факултету.

Извор: Политика

Banner Content

0 Коментара

Оставите коментар

архива

sr_RSSerbian
sr_RSSerbian